UTICAJ BATERIJA NA ŽIVOTNU SREDINU
Uticaj baterija na životnu sredinu se ogleda u trajnom zagađenju životne sredine kada se istrošene baterije nađu u prirodi ili zajedno sa ostalim otpadom na deponijama smeća. Najveći uzročnik zagađenja koji se nalazi u baterijama su teški metali (olovo, živa, kadmijum ...itd). Neki od tih metala kada se nađu u hrani ili vodi mogu da izazovu trajne i teške posledice po zdravlje ljudi.
Uloga svih nas je , bez obzira da li se baterijama bavimo profesionalno ili smo samo potrošači koji baterije nabavljaju za lične potrebe, da uložimo napor da iskorišćene baterije ne bacamo sa ostalim smećem, a naročito ne u prirodu, već da nađemo način da ih odložimo ili odnesemo na mesto gde će baterije biti reciklirane. Najlakši način da to uradimo je da istrošene baterije odnesemo u neku od specijalizovanih prodavnica baterija koje su ovlašćene da prikupljaju i šalju istrošene baterije u centre za reciklažu. Takođe svojim ličnim primerom trebamo da utičemo na ljude oko nas, a pogotovo na mlađu generaciju da se odgovorno ponašaju prema životnoj sredini. Na ovaj način ćemo bar u nekoj meri da doprinesemo zdravijoj sredini i nama i budućim generacijama.
RECIKLAŽA BATERIJA
Prvenstveni ciljevi reciklaže baterija su: zaštita životne sredine od zagađenja i ponovno korišćenje različitih materijala (prvenstveno raznih metala) od kojih su sastavljene baterije. Baterije u sebi sadrže teške metale (olovo, živa, kadmijum ...itd) koji su veliki zagađivači. U svim razvijenim zemljama sveta vodi se računa o načinu na koji se prikupljaju, skladište i recikliraju istrošene baterije. U zemljama u kojima je naročito naglašena briga za očuvanje životne sredine veliki deo iskorišćenih baterija završi u pogonima za reciklažu. U nekim državama je procenat istrošenih baterija koje se recikliraju čak i do 70%.
Reciklaža baterija je skup proces. Iako postoje ekonomski efekti od ponovnog korišćenja materijala koji se reciklažom dobijaju iz baterija, ipak je neophodno da država na neki način finansira recikliranje baterija. U Srbiji je to regulisano putem ekološke takse. Za svaki kilogram baterija koji se proizvede ili uveze, proizvođač tj.uvoznik baterija mora da uplati u poseban državni fond iznos koji je regulisan propisima. To znači da svaki put kada kupimo i platimo nove baterije, znajući da će jednog dana te iste baterije postati otpad, unapred smo platili i troškove njihovog sakupljanja, odlaganja, transporta i reciklaže
Zatražite od vašeg prodavca baterija ili od nadležnog državnog organa (Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine) da vas informiše na koji način se troše tako prikupljena sredstva i da li zaista funkcioniše sakupljanje i reciklaža istrošenih baterija.